ПОЗИТИВНИ УТИСЦИ СТУДЕНТИЦЕ НАКОН ПОСЈЕТЕ ЖУПАНИЈСКОМ ТУЖИТЕЉСТВУ ЖЗХ У ШИРОКОМ БРИЈЕГУ

Дана 11.7.2018. године Жупанијско тужитељство ЖЗХ у Широком Бријегу посјетила је Амна Мухамедовић, студентица Правног факултета Универзитета у Сарајеву, у оквиру активности „Тужитељ на дан“.

Активност „Тужитељ на да“ је дио Стратегије за поступање са особама које долазе у контакт са тужитељствима у БиХ Високог судбеног и тужитељског вијећа БиХ (ВСТВ БиХ).

Фондација за развој медија и цивилног друштва Медиацентар Сарајево уз подршку Високог судског и тужитељског вијећа те владе Швицарске и Норвешке реализира дио стратегије који се односи на подршку тужитељствима у  имплементацији медијске компоненте.

Тијеком цјелодневне посјете Амна Мухамедовић имала је прилику видјети како у пракси функционира рад Жупанијског тужитељства у Широком Бријегу, присустовати саслушању свједока у истрази, те добити конкретне одговоре из праксе на питања која су је занимала. Такођер, имала је прилику упознати се са тужитељским актима, о начину рада тужитеља од запримања казнене пријаве до правомоћно окончаног поступка.

О томе како је доживјела посјету Жупанијском тужитељству у Широком Бријегу, Амна Мухамедовић је изјавила слиједеће:

„У уторак, дана 11.7.2018.г. сам имала прилику упознати се са радом тужитеља у Западнохерцеговачком кантону у Широком Бријегу“. „Мој ментор је био виши стручни сарадник господин Јосип Аничић, који ми је уистину за само један дан представио, шта заиста значи све оно што учимо толике године и како се примјењује на конкретним случајевима“.

„Господин Аничић ме је примио са одушевљењем и превеликом дозом љубазношћу, коју није крио, те ме је упознао са свим радницима тог тужилаштва, тужитељима, главном тужитељицом и осталим упосленицима“. „Сви су били заиста отворени и приступачни“. „Обзиром да сам обављала функције тужитељице на дан, потребно је рећи да иако нисам имала ментора тужиоца, него вишег стручног сарадника датог тужилаштва, његове овласти су у поређењу исте са тужиочевим, осим једне, а то је заступање оптужнице на главном претресу, коју он нема“.

„Познавајући начин нашег образовања, лахко је извести закључак, да свим студентима уистину не мањка теорије, али зато је пракса нешто чиме се само тек по неки имају прилику сусрести“. „Обзиром да сам завршила трећу годину Правног факултета Универзитета у Сарајеву, прешла сам већину предмета која је везана за ову функцију, те је то још један разлог због чега је овај јучерашњи дан био толико занимљив“.
 
„Заједно са својим ментором сам присуствовала испитивању свједока, њих укупно пет“. „Посебан је осјећај увидјети како одиста ова радња тече у пракси, на који начин се постављају питања, биљеже искази,..“

„Оно што ме посебно одушевило јесте, да сам први пут у животу имала прилику погледати, како изгледају материјални одузети докази: ту је било различите муниције, претинаца, рукавица, а све то запаковано и документовано у велике кутије“.
„Господин Јосип је био изузетно приступачан, комуникативан и отворен, те ми је радо одговарао на сва питања, показивао ми је неке по њему значајније случајеве, који су се водили пред тим тужилаштвом и који се и даље воде“. „Нисам крила одушевљење, одређеним предметима, који су заиста огромни, а с друге стране толико занимљиви, да сматрам да бих одмах послије завршеног факултета могла дефинитивно радити на себи да дођем до овог занимања“. „У само једном предмету је било толико института, које ми обрађујемо по цијели семестар: од истраге, преко одређивања притвора, одузимања предмета прибављених кривичним дјелом, подизања и потврђивања оптужнице, жалби, рокова“. „У оном моменту, када видите да само један захтјев за одређивање притвора се образлаже на тридесет до четрдесет страница, схватите колико је заиста потребно знања, труда, да се један такав напише и колику уистину дозу одговорности носи оваква функција са собом“.

„Након прегледања одређених списа, отишли смо до собе за малољетнике, обзиром да су малољетници посебна скупина у кривичном законодавству, на коју се односе посебне одредбе ЗКП-а и специјалног Закона о заштити и поступању са дјецом и малољетницима у кривичном поступку“. „Ту ми је показао посебан угођај које дијете мора да има приликом испитивања, гдје сједи оно, гдје педагог/социјални радник, камеру која то све снима, јер тужилац се не појављује пред малољетником“.

„Све у свему ово је било једно генијално искуство, те у свјетлу тога желим да се захвалим „Медиа Центру“ и цјелокупном Тужилаштву Западнохерцеговачког кантона, на указаној прилици, и уласку те проматрању рада једне овакве институције. „Уједно сугеришем и свим својим колегама, које буду у могућности, да искористе ове прилике, које су заиста ријетке, али много позитивних и нових сазнања носе са собом“.